“GLEDAJ, SLUŠAJ, OSETI” – kako prepoznati da je došlo do prestanka disanja i zastoja srca

U praksi vrlo često nailazim na slučajeve gde je masaža srca rađena kod osobe bez svesti bez ikakvih indikacija ili nije započeta na vreme kada je to bilo potrebno, a odgovor je uvek isti: “Kako da znam da li treba da masiram srce ili ne?” Isto tako često nailazim na situacije kada neka osoba doživljava akutni zastoj srca i kada zatičem ljude koji je hlade novinama, stavljaju šećer u usta, nitroglicerin pod jezik i još mnogo nepotrebnih stvari koje ne samo da ne pomažu osobi, nego je mogu ugroziti. Članovi porodice uvek govore da nisu znali kako da reaguju. Međutim, u današnje vreme poznavanje mera osnovnog održavanja života postaje deo opšte kulture stanovništva i nešto što bi svako morao da zna, jer se nažalost svako može naći u takvoj situaciji. Ovaj tekst će biti posvećen prepoznavanju nekih osnovnih znakova ugroženosti vitalnih funkcija – disanja i srčane radnje.

Ukoliko primetite da je osoba u nesvesti, najpre pozovite Hitnu pomoć, a zatim pružite prvu pomoć unesrećenoj osobi.

Rano započinjanje masaže srca povećava 2 do 3 puta mogućnost preživljavanja, čak i bez izvođenja veštačkog disanja od strane neutreniranih osoba. Ali za to je potrebno prethodno ustanoviti da li osoba ima srčanu akciju i da li ima spontano disanje. Tek ukoliko se ustanovi da osoba ne diše ili nema karotidnog pulsa – tada započinjete masažu srca. Najednostavniji način da se proveri da li postoji spontano disanje je metodom “gledaj, slušaj, oseti”.

 

Okrenite osobu u položaj na leđima (naravno uz oprez ukoliko postoji trauma) i lagano joj zabacite glavu unazad potiskujući čelo i povlačeći donju vilicu naviše. Održavajući disajni put otvorenim, proverite da li žrtva diše.

• Gledaj disajne pokrete grudnog koša
• Slušaj da li postoji disajni zvuk
• Oseti dah žrtve na svom obrazu

 

Možete utvrditi da je došlo do zastoja srca pipanjem karotidnog pulsa (na vratu).

Da bi se uštedelo vreme, možete pipanje karotidnog pulsa vršiti istovremeno sa posmatranjem respiratornih pokreta. Karotidna arterija se pipa na vratu u visini Adamove jabučice, bočno od nje. Nikada ne treba pipati istovremeno sa obe strane.

Ukoliko osoba normalno diše i ima puls, postavite je u bočni koma položaj (pogledajte prethodne postove).

U prvih nekoliko minuta posle zastoja srca, osoba može da ima agonalno disanje – neregularni, glasni udisaji, koje ne spada u normalno disanje i znak je da treba započeti sa merama oživljavanja (masaža srca i veštačko disanje). Ukoliko postoji bilo kakva sumnja u vezi sa disanjem, treba nastaviti sa procedurom kao da disanje nije normalno. Proverite da li je eventualno došlo zastoja u disanju zbog gušenja stranim telom i da li je potrebna neka druga vrsta intervencije (na primer, Hajmlihov zahvat).

Veštačko disanje nije neophodan deo osnovnog održavanja života, ukoliko za to ne postoje uslovi, barem ne u prvih 4-5 minuta. To je dovoljno vremena da se održava oksigenacija mozga masažom srca. Nakon toga je važno uključiti i veštačko disanje da ne bi došlo do nepovratnog oštećenja mozga usled nedostatka kiseonika.

Uvek vodite računa da ne ugrozite sebe tokom pružanja prve pomoći.