“GLEDAJ, SLUŠAJ, OSETI” – kako prepoznati da je došlo do prestanka disanja i zastoja srca

U praksi vrlo često nailazim na slučajeve gde je masaža srca rađena kod osobe bez svesti bez ikakvih indikacija ili nije započeta na vreme kada je to bilo potrebno, a odgovor je uvek isti: “Kako da znam da li treba da masiram srce ili ne?” Isto tako često nailazim na situacije kada neka osoba doživljava akutni zastoj srca i kada zatičem ljude koji je hlade novinama, stavljaju šećer u usta, nitroglicerin pod jezik i još mnogo nepotrebnih stvari koje ne samo da ne pomažu osobi, nego je mogu ugroziti. Članovi porodice uvek govore da nisu znali kako da reaguju. Međutim, u današnje vreme poznavanje mera osnovnog održavanja života postaje deo opšte kulture stanovništva i nešto što bi svako morao da zna, jer se nažalost svako može naći u takvoj situaciji. Ovaj tekst će biti posvećen prepoznavanju nekih osnovnih znakova ugroženosti vitalnih funkcija – disanja i srčane radnje.

Ukoliko primetite da je osoba u nesvesti, najpre pozovite Hitnu pomoć, a zatim pružite prvu pomoć unesrećenoj osobi.

Rano započinjanje masaže srca povećava 2 do 3 puta mogućnost preživljavanja, čak i bez izvođenja veštačkog disanja od strane neutreniranih osoba. Ali za to je potrebno prethodno ustanoviti da li osoba ima srčanu akciju i da li ima spontano disanje. Tek ukoliko se ustanovi da osoba ne diše ili nema karotidnog pulsa – tada započinjete masažu srca. Najednostavniji način da se proveri da li postoji spontano disanje je metodom “gledaj, slušaj, oseti”.

 

Okrenite osobu u položaj na leđima (naravno uz oprez ukoliko postoji trauma) i lagano joj zabacite glavu unazad potiskujući čelo i povlačeći donju vilicu naviše. Održavajući disajni put otvorenim, proverite da li žrtva diše.

• Gledaj disajne pokrete grudnog koša
• Slušaj da li postoji disajni zvuk
• Oseti dah žrtve na svom obrazu

 

Možete utvrditi da je došlo do zastoja srca pipanjem karotidnog pulsa (na vratu).

Da bi se uštedelo vreme, možete pipanje karotidnog pulsa vršiti istovremeno sa posmatranjem respiratornih pokreta. Karotidna arterija se pipa na vratu u visini Adamove jabučice, bočno od nje. Nikada ne treba pipati istovremeno sa obe strane.

Ukoliko osoba normalno diše i ima puls, postavite je u bočni koma položaj (pogledajte prethodne postove).

U prvih nekoliko minuta posle zastoja srca, osoba može da ima agonalno disanje – neregularni, glasni udisaji, koje ne spada u normalno disanje i znak je da treba započeti sa merama oživljavanja (masaža srca i veštačko disanje). Ukoliko postoji bilo kakva sumnja u vezi sa disanjem, treba nastaviti sa procedurom kao da disanje nije normalno. Proverite da li je eventualno došlo zastoja u disanju zbog gušenja stranim telom i da li je potrebna neka druga vrsta intervencije (na primer, Hajmlihov zahvat).

Veštačko disanje nije neophodan deo osnovnog održavanja života, ukoliko za to ne postoje uslovi, barem ne u prvih 4-5 minuta. To je dovoljno vremena da se održava oksigenacija mozga masažom srca. Nakon toga je važno uključiti i veštačko disanje da ne bi došlo do nepovratnog oštećenja mozga usled nedostatka kiseonika.

Uvek vodite računa da ne ugrozite sebe tokom pružanja prve pomoći.

Bezbedan položaj za osobu u besvesnom stanju ili bočni „koma“ položaj

Tokom rada u hitnoj pomoći, često sam nailazila na pogrešno ponašanje ljudi kada je neko u njihovoj blizini bez svesti ili u teškoj nesvesti pod dejstvom alkohola, a najčešće posle epileptičnog napada. Uglavnom se svi bore sa jezikom osobe bez svesti, pokušavajući da ga bezbedno izvade napolje da ne bi došlo do gutanja jezika. Time se veoma često nanose povrede jezika i usne duplje, a sam taj čin je skoro nemoguće izvesti. Ovaj tekst je namenjen svima koji se nađu u takvoj situaciji, da znaju šta da učine i time olakšaju i sebi i drugima, a i korisno je naročito ako ste sami sa osobom koja je u nesvesti i nema nikog da vam pomogne. 

Važno je napomenuti da je u toj situaciji potrebno pozvati hitnu medicinsku pomoć u što kraćem roku, a da ova metoda služi za smeštanje osobe u bezbedan položaj do dolaska pomoći.

Dakle, radi se o postavljanju osobe bez svesti u bezbedan ili bočni koma položaj koji služi da se obezbedi disajni put od zapadanja jezika i da se spreči gušenje sopstvenim povraćenim sadržajem. U tom položaju tečnost otiče iz usne duplje pod uticajem gravitacije, pa se taj položaj zove još i drenažni položaj. Zato je važno da osoba leži na boku, poduprta rukom i nogom i glavom zabačenom unazad.

Položaj se koristi samo kod:

• Osoba bez svesti koje imaju slobodan disajni put i spontano dišu
• Osoba kod kojih se opipava puls i koje nemaju spontano krvarenje
• Osoba koje nemaju povredu kičme

Dakle, koristi se kod svakog kod koga postoji gubitak svesti uz očuvano disanje i rad srca: osobe u alkoholisanom stanju, epileptičari kod kojih je prošla faza grčenja i bilo koje drugo komatozno stanje.

Ako je gubitak svesti prouzrokovan povredom (npr. saobraćajnom nesrećom ili padom sa visine), postoji mogućnost da je došlo do povrede kičme i pomera se samo ukoliko postoji opstrukcija disajnih puteva. Najbolje je da okretanje tada vrše dve osobe. Jedna da polako okreće telo besvesnog, a druga da pridržava glavu u neutralnom položaju izbegavajući savijanje i rotaciju vrata.

Ukoliko ste sami na mestu nezgode, a povređeni se guši, morate ga okrenuti sami, jer je opasnost od gušenja veća od rizika povrede kičmene moždine. To uradite veoma oprezno i sa minimalnim pokretanjem glave i vrata. U slučaju sumnje na povredu kičme ne vrši se zabacivanje vrata.

Postavlja se na sledeći način:

1. Ruku osobe u nesvesti koja je bliža vama, u ovom slučaju levu, savijte u laktu i povucite do visine glave sa dlanom okrenutim nagore.
   
2. Drugu ruku podvucite između obraza i podloge (desnu ruku ispod levog obraza) i pridržavajte je u tom položaju dok budete okretali osobu.
   
3. Slobodnom rukom savijte nogu koja je dalje od vas u kolenu tako da stopalo ostane na zemlji.
   
4. Sada prebacite savijenu nogu preko druge noge. 
   
5. Nežno zabaciti glavu unazad čime će se otvoriti disajni put i olakšati disanje.
   
    
   
   

      

   
   

   
   

   U slučaju da je osoba u koma položaju duže od 30 minuta, okrenite je na suprotnu stranu, da se rastereti pritisak tela na ruku.

   
   

   I sada ste vi slobodni da se krećete, telefonirate, tražite pomoć, bez brige da će se osoba ugušiti ili „progutati jezik“. 
   
   

   

Strano telo u disajnim putevima - kako pomoći osobi koja se guši

Ugušenje zalogajem hrane je vrlo čest uzrok smrti, ali su veoma česta i akcidentalna ugušenja delovima igračaka kod dece, pa je veoma korisno znati šta možete učiniti ukoliko se vi ili neko u vašoj blizini guši. Naravno, treba napomenuti da su ovo instrukcije šta bi trebalo preduzeti dok ne dođe hitna medicinska pomoć.

OVE INSTRUKCIJE NISU ZAMENA ZA PRUŽANJE STRUČNE MEDICINSKE POMOĆI.

Uzroci gušenja:

·         brzo jedenje hrane bez žvakanja

·         veće količine alkohola (alkohol slabi reflekse gutanja i kašljanja)

·         gušenje zubnom protezom

·         smejanje za vreme jela

·         šetanje, igranje ili trčanje sa hranom ili nekim predmetom u ustima

Simptomi i znaci: u zavisnosti od toga da li je opstrukcija (blokada) disajnih puteva potpuna ili nepotpuna, simptomi variraju od otežanog disanja, kašljanja, piskavih zvukova pri disanju, prinudnog položaja sa rukama na vratu, sve do pomodrelosti, straha od ugušenja, iskolačenih očiju, prestanka disanja i na kraju gubitka svesti.

Prva pomoć kod svesne osobe koja se guši:

 

Žene morate obavezno pitati da li su trudne jer ovaj manevar može oštetiti fetus čak i u najranijoj fazi razvoja. Prvo što treba uraditi je podsticati osobu da intenzivno kašlje, jer je to odbrambeni mehanizam kojim se najčešće izbaci strano telo. Ukoliko osoba ne uspe da ga izbaci, obuhvatiti je jednom rukom oko struka, a dlanom druge ruke izvesti 5 snažnih udaraca u leđa između lopatica. Ukoliko ni to ne pomogne, uraditi Hajmlihov manevar: osobi sa sumnjom na strano telo u disajnom putu prići s leđa i rukama obuhvatiti struk.

Jedna šaka se stisne u pesnicu i postavi na sredinu trbuha odmah ispod grudne kosti a iznad pupka, dok se drugom šakom obuhvati pesnica i brzim pokretima prema sebi i naviše  pokušava se izbacivanje stranog tela iz disajnog puta. Kao posledica toga, vazduh se sabija u plućima i nastaje pritisak koji izbacuje strano telo iz dušnika. Ovaj manevar se ponavlja pet puta, a ukoliko pomenuta mera nije dovela do izbacivanja stranog tela, treba je naizmenično ponavljati sa metodom udaraca između lopatica sve dok osoba ne izbaci strano telo ili ne izgubi svest.

Ukoliko se radi o jako gojaznoj osobi ili trudnici u poodmakloj trudnoći, primenjuje se pritisak na sredinu grudnog koša. Stanete iza žrtve gušenja i rukama obuhvatite grudni koš. Mekani deo dlana se stavlja na sredinu grudne kosti, a drugom rukom se prihvata i napravi snažan pritisak na grudnu kost.

 Prva pomoć kod svesne osobe koja se guši, a nalazi se u ležećem položaju:

Najbolje je kleknuti preko nogu žrtve koja je u položaju na leđima, staviti dlanove na mesto između pupka i grudne kosti i pritisnuti prema unutra i gore, tj. prema dijafragmi. Ako prvi pritisak ne uspe, može se ponoviti serija od pet pritisaka. Poželjno je kombinovati pritisak sa veštačkim disanjem.
Međutim, kod osobe koja bez svesti ovaj manevar se izvodi tako što se osoba postavi u ležeći položaj na leđa i radi se klasična masaža srca. Pritisak na abdomen kod osobe koja je bez svesti, može da dovede do aspiracije želudačnog sadržaja. 

Kod gojaznih krupnih osoba, ili kod trudnica u poodmakloj trudnoći koje su bez svesti, umesto abdominalnog izvodi se pritisak na grudni koš, tako što se klekne licem prema žrtvi i postavlja dlan jedne ruke na sredinu grudne kosti žrtve, drugom rukom se pokriva dlan i izvodi pet snažnih pritisaka, pri čemu se grudna kost ugiba za 3-5cm. Ponavljati sve dok se ne ukloni strano telo ili ne stigne stručna pomoć. Veoma je važno da pritisak na grudnu kost ne bude preterano snažan, jer može dovesti do pucanja rebara i grudne kosti sa sledstvenim komplikacijama.

Prva pomoć kod deteta starijeg od jedne godine  koje se guši:

Prva pomoć kod deteta koje je starije od jedne godine je slična onoj kod odraslih. Razlika je samo u tome što se kod deteta ne koristi ista snaga pritiska kao kod odraslog, već je treba prilagoditi uzrastu i konstituciji deteta.

Prva pomoć kod odojčeta (dete do jedne godine života):

Odojče koje se guši sa raširenim nogama stavite na ruku glavom prema dole. Ruku kojom držite dete možete osloniti na svoju butinu da bi se dobila čvršća podloga i tada izvedite 5 odsečnih udaraca dlanom šake u leđa deteta, između lopatica. Vodite računa da udarci ne budu previše jaki da ne biste povredili dete. Ukoliko to ne pomogne, okrenite dete na leđa i pomoću dva prsta izvedite pritisak na srednji deo grudne kosti sa pet uzastopnih ponavljanja svake tri sekunde. Kod beba se ne koristi abdominalni pritisak. 

Samopomoć kod gušenja:

U slučaju da ste vi žrtva gušenja, a u blizini nema nikoga da vam pomogne, prvo pokušavajte sa snažnim kašljanjem da izbacite strano telo, a ukoliko vam to ne uspe, moraćete sami da izvedete abdominalni pritisak na jedan od sledeća dva načina:

1.     Pesnicu jedne ruke sa palcem okrenutu ka stomaku stavite na sredinu trbuha, iznad pupka a ispod grudne kosti, obuhvatite je drugom rukom i snažno povucite nagore. Vrlo je važno da se prethodno opuste mišići stomaka da bi intervencija uspela. Ponoviti seriju od pet pritisaka.

2.    Naslonite se stomakom na neki tvrd oslonac koji je bezbedan i bez oštrica (stolica, sudopera) i napravite nagli snažni pritisak.

Komplikacije

Hajmlihov zahvat može biti i opasan. Može dovesti do povrede unutrašnjih organa, a najčešći uzrok je neprilagodjena snaga pritiska uzrastu ili telesnoj konstituciji. Preporuka je da posebno obratite pažnju na snagu pritiska tokom intervencije.