“Tihi ubica” – problemi sa povišenim krvnim pritiskom

Mnogi ljudi ne shvataju dovoljno ozbiljno povišen krvni pritisak, iako je on jedan od vodećih uzročnika invaliditeta ili smrti usled moždanog i srčanog udara, insuficijencije srca ili bubrega i jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u svetu i kod nas. Podaci govore da skoro jedna trećina obolelih ljudi ne zna da boluje od povišenog krvnog pritiska, a najveći razlog je što hipertenzija uglavnom ne izaziva bilo kakve simptome sve dok bolest ne uznapreduje. Svega polovina ljudi kod kojih je dijagnostikovana hipertenzija - započinje lečenje.

Međutim, dobra strana kod problema sa povišenim krvnim pritiskom je da se on lako otkriva, može se održavati u normalnim granicama i samim tim se može izbeći invaliditet ili smrt.

Dve glavne metode u lečenju hipertenzije su promena načina života i terapija lekovima.

Da bi se bolje razumela hipertenzija, objasniću ukratko kako radi srce.

Srce radi kao dvostruka pumpa koja pumpa krv u dva pravca - krv siromašna kiseonikom iz desne strane srca odlazi u pluća (tzv. mali krvotok) gde biva iznova obogaćena kiseonikom i vraćena u levu stranu srca, a odatle se krv bogata kiseonikom preko aorte istiskuje u organizam (tzv. veliki krvotok) u sve telesne ćelije i doprema hranljive materije i kiseonik bez kojih organizam ne bi mogao da opstane. Krvni pritisak je sila koja pritiska zidove arterija kada krv prolazi kroz njih sa svakim otkucajem srca. Dakle, u regulaciji krvnog pritiska učestvuju: srce, arterije, bubrezi i centralni nervni sistem.

Arterije su obložene glatkim mišićima koji im omogućavaju da se šire i skupljaju prilikom svakog prolaska krvi. Što su one elastičnije, to je potreban manji otpor pri prolasku krvi, a što su kruće ili suženije, to je potreban veći otpor da bi se savladala prepreka.

Arterije mogu biti oštećene na tri načina:

1. arterioskleroza – otvrdnuće arterija (reč potiče od grčke reči “sklerosis” što znači krut, tvrd) koja se javlja najčešće kod starijih ljudi, a kod mlađih je uzrok nepravilna ishrana i pušenje
2. ateroskleroza – poseban tip arterioskleroze koji označava formiranje plaka što dovodi do suženja lumena krvnog suda i smanjenog dotoka krvi i kiseonika u određene organe (nastaje taloženjem masnih naslaga na unutrašnjim zidovima arterija). Visok krvni pritisak može da ubrza taloženje
3. aneurizma – proširenje dela aorte ili neke arterije (najčešće arterije mozga) koje nastaje kada krvni sud izgubi elastičnost i oslabi. Hipertenzija može da izazove prskanje krvnog suda na mestu proširenja, što može dovesti do smrti.

Bubrezi regulišu količinu natrijuma i vode u organizmu, dok centralni nervni sistem reguliše oslobađanje hormona (epinefrin ili adrenalin) i enzima koji utiču na rad srca, krvnih sudova i bubrega.

Ovo je pojednostavljeno objašnjenje regulacije krvnog pritiska.

Hipertenzija je svaki pritisak u nivou i veći od 140/90 mmHg koji se javlja pri ponovljenim merenjima.

Razlog zbog kojeg se visok krvni pritisak naziva “tihim ubicom” je taj da on često ne izaziva pojavu bilo kakvih simptoma koji bi upozorili na neko oboljenje.

Simptomi koji mogu da ukažu na hipertenziju su: glavobolja (najčešće potiljačna), zujanje u ušima, vrtoglavica, krvarenje iz nosa, osećaj pritiska u grudima, gušenje, brže zamaranje.

Najčešće ugrožene tačke u organizmu su: srce, arterije, mozak, bubrezi i oči.

Međutim, postoje hipertenzivna stanja koja mogu da dovedu do oštećenja najmanje jednog organskog sistema i ona zahtevaju neodložno sniženje krvnog pritiska da ne bi došlo do daljeg propadanja organa. Nastaju naglim, kritičnim povećanjem vrednosti krvnog pritiska iznad 180/110 mmHg (prema nekim autorima donji preko 120 mmHg) koje je praćeno simptomima. Osoba sa normalnim krvnim pritiskom može doživeti hipertenzivnu krizu i pri manjem skoku pritiska u kratkom vremenskom periodu. Klinička slika zavisi od oštećenja koja su se pojavila na nekim od organa, pa simptomi koji ukazuju na hitno stanje su: glavobolja sve jačeg inteziteta, nemir, mentalna zbunjenost, mučnina, povraćanje, poremećaj vida, prolazno trnjenje ili oduzetost ekstremiteta, konvulzije (brzo i uzastopno grčenje i opuštanje telesnih mišića), oštećenje govora, bolovi u grudima, izrazito jak, probadajući bol u grudima ili leđima, pojava krvi u urinu, smanjeno izlučivanje urina i dr.

Ukoliko se javi neki od tih simptoma ili više udruženih simptoma, a izmerili ste povišenu vrednost krvnog pritiska, najbolje je odmah pozvati Hitnu medicinsku pomoć da se ne bi gubilo vreme, kao i da ne oborite naglo pritisak ako sami uzmete lekove, što takođe može imati posledice. Česta greška je korišćenje terapije lekovima "po potrebi", odnosno tek kada se izmeri ili oseti povišen krvni pritisak ili uzimanje lekova bez konsultacija sa lekarom (u praksi je često uzimanje lekova od komšija, članova porodice i dr.).

Ukoliko se lečite od povišenog krvnog pritiska i izmerili ste povećanu vrednost, ali nemate simptome, možete vanredno uzeti terapiju koju inače koristite. Ukoliko je blizu vreme kada obično uzimate terapiju, možete sačekati do tada i uzeti redovnu terapiju. Ako posle 1h nije došlo do snižavanja vrednosti krvnog pritiska, najbolje je da pozovete Hitnu pomoć ili se sami odvezete u ambulantu Hitne pomoći ili Urgentni centar.

Ukoliko ste već pozvali Hitnu pomoć, najbolje bi bilo da ne uzimate nikakvu terapiju dok ne stigne lekar.

 

Hipertenzija je oboljenje koje se ranom detekcijom stavlja pod kontrolu i to na jednostavan način – blagim promenama u načinu života, fizičkom aktivnošću i ishranom. Ukoliko se bolest zapusti i koriste se lekovi, najvažnija je redovna kontrola i praćenje rezultata terapije zajedno sa svojim lekarom. Nekada je potrebno i da se promeni više različitih lekova i doza da biste dobili za vas odgovarajuću terapiju, ali je i u tom slučaju najvažnija vaša upornost, disciplina i posvećenost rešavanju problema hipertenzije.