Hepatits C virus - kako se zaštititi

Prilikom pružanja prve pomoći ugroženim osobama, dolazimo u kontakt sa potencijalnim opasnostima i mogućnošću da se zarazimo virusima koji se prenose putem krvi i telesnih tečnosti. Iz tog razloga je važno da preduzmemo sve potrebne mere zaštite kao što su obavezno nošenje rukavica, maski, naočara, ali ukoliko nismo u mogućnosti da se u potpunosti zaštitimo, važno je da svedemo rizik od zaražavanja na minimum.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji postoji oko 500.000 osoba sa hroničnim virusnim hepatitisom (B i/ili C), a pretpostavlja se da je broj i daleko veći. Hepatitis potiče od reči “hepa” što znači jetra i “itis” što znači zapaljenje. Hepatitis C virus je najčešći uzročnik hroničnog hepatitisa. Svaki hepatitis koji traje duže od 6 meseci se definiše kao hronični. Procenjuje se da oko 3% svetske populacije (170 do 200 miliona ljudi) ima hronični hepatitis C, a da godišnje oboli od 3 do 4 miliona ljudi. Istraživanja navode da se oko 300 ljudi godišnje u Srbiji leči od hepatitisa C, a da se istovremeno otkriva duplo više zaraženih.

Glavni put prenosa infekcije je kontakt sa krvlju i derivatima krvi zaražene osobe, mada je virus dokazan u skoro svim telesnim tečnostima: krvi, pljuvački, spermi, vaginalnom i cervikalnom sekretu, urinu, stolici, ascitesu (tečnost u stomaku), suzama i želudačnoj kiselini.

U rizične grupe spadaju:

• bolesnici koji su primali transfuzije krvi i krvnih derivata pre 1994. godine
• bolesnici na hemodijalizi
• uživaoci psihoaktivnih supstanci koji koriste droge intravenski ili ušmrkavanjem
• bolesnici koji boluju od hemofilije
• zdravstveni radnici koji često dolaze u kontakt sa krvlju i telesnim tečnostima (stomatologija, hirurgija, ginekologija, i dr.)
• osobe koje žive sa osobama obolelim od hepatitisa C
• osobe koje često menjaju seksualne partnere (mada je učestalost prenošenja seksualnim putem mnogo ređa nego što je to slučaj sa hepatitis B virusom, a razlog je taj što postoji manja koncentracija virusa u spermi i vaginalnom sekretu, kao i veća osetljivost virusa na faktore spoljne sredine. Ipak je prenošenje lakše ukoliko postoje ozlede i ranice na koži i sluznicama, pa se savetuje korišćenje kondoma). Rizik prenosa u slučaju stabilnih seksualnih partnera koji nemaju seksualni kontakt sa drugim osobama se procenjuje na jedan u hiljadu godišnje
• deca pozitivnih majki (rizik od prenošenja virusa postoji tokom cele trudnoće, ali se najčešće prenosi tokom samog porođaja, prilikom prolaska ploda kroz porođajni kanal).

Hepatitis C virus se takođe može preneti i putem raznih procedura u kojima se koristi igla: tetoviranje, body piercing, bušenje ušiju, akupunktura, kao i putem raznih ritualnih procedura (bratimljenje, obrezivanje), kao i putem pružanja prve pomoći metodom ‘usta na usta’ (zbog mogućnosti postojanja otvorenih rana u ustima).

U današnje vreme najčešći put prenošenja je intravenskim i nazalnim korišćenjem droga (na primer, ušmrkavanje istom cevčicom - 14% kokainskih ovisnika ima HCV, a da nikad nisu koristili droge intravenozno), tetovažom i body piercing-om. Važno je naglasiti da se virus ne prenosi samo upotrebom zajedničke igle, već i preko pribora, kao što su: špric, posuda u kojoj se topi droga, vata, i dr.

Može se preneti i upotrebom tuđih predmeta za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pribor za nokte).

U 20 – 50% slučajeva rizik prenošenja infekcije ostaje nepoznat.

Ne postoji dokaz da se virus hepatitisa C prenosi fizičkim kontaktom kao što je rukovanje, grljenje ili ljubljenje, kao ni kijanjem, kašljanjem, deljenjem hrane, vode, pribora za jelo i čaša, sedenjem pored obolele osobe ili kontaktom koji ne podrazumeva kontakt sa krvlju.

Klinička slika:

Inkubacija traje oko 6 do 8 nedelja. Većina pacijenata je bez simptoma i bolest se otkrije slučajno putem rutinskih biohemijskih analiza ili prilikom dobrovoljnog davanja krvi,  dok ostali razvijaju nespecifične simptome: gubitak apetita, malaksalost, slabost, mučnina, povraćanje, dijareja, nespecifične tegobe u gornjim partijama abdomena ili tup, tišteći bol ispod desnog rebarnog luka, može se javiti blago povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, znojenje, kasnije stolica postaje bleda, a mokraća poprima boju tamnog piva. U ovom stadijumu su bolesnici najinfektivniji, a najređe se javljaju lekaru, a i zbog nespecifične kliničke slike bolest se retko otkriva.

Žutica se često ne pojavljuje, ali ako se pojavi, ona je najčešći razlog zbog kojeg se bolesnici javljaju lekaru.

Virus može vremenom dovesti do ciroze (javlja se kod oko 20% bolesnika nakon 20 godina od početka infekcije, zato osobe koje se inficiraju kao mlade imaju veći rizik od ciroze i komplikacija), karcinoma ili otkazivanja jetre.

Biohemijski nalaz:

Povećana vrednost AST i ALT (minimum 10 – 30 puta veće od normalnih vrednosti; često je ALT veći od AST), obično između 6 i 12 nedelje od trenutka infekcije.

Virusološki nalaz:

Detekcijom anti - HCV antitela u serumu se dokazuje preležana ili aktuelna HCV infekcija. Antitela se javljaju oko 8 nedelje od trenutka infekcije.

Biopsija jetre:

 

Služi za potvrdu kliničke dijagnoze, mada se ne koristi rutinski za postavljanje dijagnoze, već za određivanje stadijuma bolesti i ukoliko se razmatra tretman hepatitisa C.

Dijagnoza hroničnog hepatitis C virusa se postavlja na osnovu kliničkih, biohemijskih i virusoloških nalaza, a potvrđuje biopsijom jetre.

Brzina evolucije bolesti zavisi od više faktora. Bolest se brže razvija kod muškaraca, ukoliko je do infekcije došlo posle 40-te godine života, kod bolesnika koji redovno konzumiraju alkohol (smanjuje imunski odgovor organizma i tako olakšava razmnožavanje virusa i istovremeno oštećuje jetru) i kod bolesnika koji imaju pridruženu infekciju hepatitis B virusa i HIV-a.

Prevencija:

• ne uzimajte ništa od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
• uvek nosite rukavice ukoliko se dodiruje krv drugih osoba
• ukoliko često menjate seksualne partnere, koristiti uvek kondome
• ukoliko koristite drogu intravenski ili nazalno, nemojte sa drugima deliti igle i pribor za ušmrkavanje ili pripremanje droga
• proverite da li se pravilno sterilišu instrumenti kod vašeg stomatologa
• proverite uvek da li za tetoviranje ili body piercing koriste sterilne igle i alate
• ukoliko ste oboleli od hepatitis C infekcije, ne donirajte krv ili krvne derivate
• prilikom pružanja prve pomoći, obratite pažnju najpre na sopstvenu zaštitu – korišćenje rukavica ili tkanina da ne dođete direktno u dodir sa krvlju, korišćenje zaštite za usta kod davanja veštačkog disanja, i dr.

Lečenje:

Šansa izlečenja hepatitisa C delimično zavisi od tipa virusa hepatitisa C (tj. genotipa). Šanse su 40 do 50 % za genotip 1 i 80 %ili više za genotipe 2 i 3.

U terapiji se koristi kombinacija pegilovanog interferona i ribavirina. Uzimaju se u obliku pilula i trajanje tretmana ovom kombinacijom je 48 nedelja za genotip 1 i 24 nedelje za genotip 2 i 3. Ovi lekovi usporavaju ili zaustavljaju oštećenje jetre, a moguće je i potpuno izbacivanje virusa iz organizma.

Tretman hepatitisa C se ne preporučuje svakom zbog potencijalnih rizika koji mogu nastati tokom tretmana, npr. kod već postojeće depresije povećan je rizik od samoubistava, ne preporučuje se tokom trudnoće, povećan je rizik od komplikacija kod osoba sa autoimunim bolestima (reumatoidni artritis, lupus). Pored toga, ukoliko je obolela osoba mlađa od 35 godina, ženskog pola, ne konzumira alkohol i ima minimalno oštećenje jetre ili je nema, razumno je odložiti tretman sve dok fibroza ne napreduje i testovi funkcije jetre postanu abnormalni.

Virus može da se pojavi 6 meseci nakon prestanka terapije. Izlečenje je potpuno ukoliko postoji odsustvo virusa više od 6 meseci posle terapije.

Ne postoji posebna ishrana koja može da ublaži simptome hepatitisa, ali je dobro izbegavati hranu koja opterećuje jetru. Najbolje je da se konzumira zdrava i izbalansirana ishrana. Kafa može da se pije bezbedno. Mogu se uzimati vitamini sa gvožđem. Alkohol i marihuanu  je potrebno potpuno izbaciti.

Svako ko ima hepatitis C infekciju, potrebno je da se vakciniše protiv hepatitis A i B infekcije, ne sme donirati krv ili organe, ne sme dozvoliti drugima da koriste njihovu četkicu za zube i pribor za brijanje, mora dobro pokriti svaku ranicu ili bilo kakvu promenu na koži i uvek prilikom seksualnog odnosa mora koristiti kondom.

Ukoliko posumnjate da ste bili izloženi virusu, a naročito ukoliko posle sumnjive situacije primetite neke od gore navedenih simptoma, TESTIRAJTE SE ODMAH jer rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje jetre.