Dijabetes je oboljenje koje se uz redovnu terapiju i uredan način života
može u potpunosti kontrolisati. Međutim, to često nije slučaj i osobe koje
boluju od dijabetesa neretko upadaju u komu, bilo da je u pitanju hiper ili
hipoglikemijska koma.
VEOMA JE VAŽNO POZVATI HITNU
POMOĆ ČIM PRIMETITE PRVE SIMPTOME.
Do hiperglikemijske kome (visok
nivo šećera u krvi) dolazi ukoliko osoba ne kontroliše redovno šećer u krvi, ne
uzima terapiju na vreme i ne vodi računa o redovnoj i pravilnoj ishrani. Vrlo
često pacijenti samoinicijativno zamenjuju insulin lekovima iz različitih
razloga - ne umeju sami sebi da daju insulin, nemaju nikog da to uradi umesto
njih, a nisu u mogućnosti da odu do Doma zdravlja da prime terapiju. Davanje
insulina sebi nije svima jednostavno i potrebno je dobro obučiti svakog primaoca. U većini domova zdravlja postoji obuka kako se prima insulin i ta obuka služi da ljudi
nauče kako da sami sebi daju terapiju, s obzirom na to da neke osobe moraju da
primaju insulin i po nekoliko puta na dan. Vrlo često su bolesnici nepokretne,
stare osobe koje žive same i nemoguće je da više puta dnevno odlaze u Dom
zdravlja zbog insulina.
Drugi razlog zbog koga ljudi ne kontrolišu šećer redovno je zbog teškoća sa
korišćenjem aparata za merenje šećera. Puno puta sam na terenu učila ljude kako
da koriste aparat i najveći problem imaju starije osobe kojima je bilo kakva
tehnologija vrlo komplikovana za razumeti, iako su današnji aparati za merenje
šećera u krvi veoma uprošćeni.
Važno da se prati šećer mimo polugodišnjih ili jednogodišnjih kontrola u
Domu zdravlja, jer se te vrednosti mogu promeniti do tada. Redovna kontrola je
važna, jer se često dešava da se ni ne primeti povišen šećer u krvi, jer se njegova vrednost menja postepeno i bez da se osete bilo kakve tegobe.
U kliničkoj slici hiperglikemije se najčešće nalaze: pojačana žeđ, često mokrenje, ubrzano
disanje, zadah na aceton ili trulo
voće, dehidratacija sa sniženim
pritiskom i kolapsom, pospanost
sa postepenom progresijom do kome. Koncentracija
glukoze u krvi je obično veća od 14 mmol/l. Za razliku od hipoglikemijske kome,
hiperglikemijska koma se razvija postepeno. Dešava se često dehidratacija i
kolaps, a naročito je sumnjiv pad pritiska koji ne reaguje na peroralnu
rehidrataciju (nadoknadu tečnosti na usta). Ukoliko ste primetili nešto od gore
navedenih simptoma kod vas ili neke druge osobe sa dijabetesom, može se na
vreme sprečiti koma.
Sa druge strane, hipoglikemijska
koma (nizak nivo šećera u krvi) se
razvija naglo, najčešće posle primanja insulina (mada se dešava i posle
uzimanja tableta) ukoliko osoba ne jede odmah posle. Simptomi kao što su znojenje, mučnina, anksioznost, drhtavica, osećaj lupanja srca, glad i
trnjenje ekstremiteta se javljaju na koncentraciji glukoze u krvi od 3,3 mmol/l i ispod te vrednosti. Simptomi centralnog nervnog sistema: glavobolja, zamagljen vid, konfuznost,
otežan govor, grčevi i koma se
javljaju kad je nivo šećera u krvi 2,8
mmol/l i ispod te vrednosti. Iako govorimo o određenim vrednostima, ipak je reakcija
organizma na nivo šećera u krvi individualna.
Jako je važno da se bolesnici na insulinu podstiču da obavezno pojedu
nešto posle primanja terapije, što je većini problem, posebno osobama koje
primaju insulin više puta dnevno. Poželjno je i da uvek sa sobom imaju neku
čokoladu ili bombonu, za slučaj da im pozli van kuće.
Kada je šećer jako snižen (ispod 2,8 mmol/l) javljaju se poremećaji u
ponašanju koji mogu ići od konfuzije, atipičnog ponašanja, nepovezanog i
nerazumljivog govora, zaplitanja jezikom koje se često meša sa šlogom,
agresivnog ponašanja - otimaju se, grče se, viču (može ličiti na akutno napito
stanje ili neurotično ponašanje, često se meša i sa epilepsijom), pa sve do
pospanosti i kome.
Bilo kakva iznenadna promena ponašanja ili pospanost bez mogućnosti da se
probudi je znak da se hitno interveniše, jer ukoliko dugo traje može dovesti do smrti bolesnika.
Može se desiti da se hipoglikemijska koma pomeša sa kolapsom zbog pada
pritiska, ali je tada važan znak radijalni puls - ukoliko je puls slab i stanje
se popravlja u ležećem položaju sa podignutim nogama, onda je u pitanju pad
pritiska.
Razlika između hipoglikemijske i hiperglikemijske kome je uglavnom u brzini
razvoja. Hipoglikemijska koma može nastati i u roku od nekoliko minuta i time
je važnije brzo reagovati.
Nakon intervencije Hitne pomoći, obavezno je da osoba nakon buđenja pojede nešto slatko (najbolje je hleb sa džemom za
dijabetičare, umesto kocke šećera ili čokolade).
Prekomerno unošenje alkohola je čest uzrok hipoglikemije. Veoma je opasna kombinacija oralnih lekova i/ili insulina sa konzumiranjem alkohola. Hipoglikemija se može javiti i nekoliko sati nakon unošenja
alkohola, a javlja se i kod slabo uhranjenih osoba sa hroničnim alkoholizmom,
ili posle višednevnog opijanja sa minimalnim unosom hrane.
Ukoliko osoba spava i nemoguće je probuditi dozivanjem, mrdanjem ili bolnim
nadražajima - štipanjem (najbolnije je sa unutrašnje strane nadlaktice), najverovatnije
je već u komi. Izbegavajte šamaranje kao metodu buđenja, jer se može desiti da
osoba ima tromb u nekom od krvnih sudova mozga (naročito stariji i hronični
alkoholičari) koji se time može pokrenuti.
Bilo da je u pitanju hiper ili hipoglikemijska koma, preporučuje se isti
postupak kao i u slučaju bilo kakve
kome. Osoba se postavlja u bočni koma položaj (videti prethodne tekstove) i zove se odmah Hitna pomoć.
Lekarima na centrali Hitne pomoći treba odmah naglasiti da je u pitanju
dijabetičar i precizno opisati simptome i njihovo trajanje.
