Mnogi ljudi ne shvataju dovoljno ozbiljno
povišen krvni pritisak, iako je on jedan od vodećih uzročnika invaliditeta ili
smrti usled moždanog i srčanog udara, insuficijencije srca ili bubrega i jedno
od najčešćih hroničnih oboljenja u svetu i kod nas. Podaci govore da skoro jedna
trećina obolelih ljudi ne zna da boluje od povišenog krvnog pritiska, a najveći
razlog je što hipertenzija uglavnom ne izaziva bilo kakve simptome sve dok bolest
ne uznapreduje. Svega polovina ljudi kod kojih je dijagnostikovana hipertenzija - započinje lečenje.
Međutim, dobra strana kod
problema sa povišenim krvnim pritiskom je da se on lako otkriva, može se
održavati u normalnim granicama i samim tim se može izbeći invaliditet ili
smrt.
Dve glavne metode u lečenju hipertenzije su promena načina života i terapija
lekovima.
Da bi se bolje razumela hipertenzija, objasniću ukratko kako radi srce.
Srce radi kao dvostruka pumpa koja pumpa krv u dva pravca - krv siromašna
kiseonikom iz desne strane srca odlazi u pluća (tzv. mali krvotok) gde biva
iznova obogaćena kiseonikom i vraćena u levu stranu srca, a odatle se krv
bogata kiseonikom preko aorte istiskuje u organizam (tzv. veliki krvotok) u sve
telesne ćelije i doprema hranljive materije i kiseonik bez kojih organizam ne
bi mogao da opstane. Krvni pritisak je sila koja pritiska zidove arterija kada
krv prolazi kroz njih sa svakim otkucajem srca. Dakle, u regulaciji krvnog
pritiska učestvuju: srce, arterije, bubrezi i centralni nervni
sistem.
Arterije su obložene glatkim mišićima koji im omogućavaju da se šire i skupljaju
prilikom svakog prolaska krvi. Što su one elastičnije, to je potreban manji
otpor pri prolasku krvi, a što su kruće ili suženije, to je potreban veći otpor
da bi se savladala prepreka.
Arterije mogu biti oštećene na tri načina:
- arterioskleroza – otvrdnuće arterija (reč potiče od grčke reči “sklerosis” što znači krut, tvrd) koja se javlja najčešće kod starijih ljudi, a kod mlađih je uzrok nepravilna ishrana i pušenje
- ateroskleroza – poseban tip arterioskleroze koji označava formiranje plaka što dovodi do suženja lumena krvnog suda i smanjenog dotoka krvi i kiseonika u određene organe (nastaje taloženjem masnih naslaga na unutrašnjim zidovima arterija). Visok krvni pritisak može da ubrza taloženje
- aneurizma – proširenje dela aorte ili neke arterije (najčešće arterije mozga) koje nastaje kada krvni sud izgubi elastičnost i oslabi. Hipertenzija može da izazove prskanje krvnog suda na mestu proširenja, što može dovesti do smrti.
Bubrezi regulišu količinu natrijuma i vode u
organizmu, dok centralni nervni sistem
reguliše oslobađanje hormona (epinefrin ili adrenalin) i enzima koji utiču na
rad srca, krvnih sudova i bubrega.
Ovo je pojednostavljeno
objašnjenje regulacije krvnog pritiska.
Hipertenzija je svaki pritisak u nivou i veći od 140/90 mmHg koji se javlja pri ponovljenim merenjima.
Razlog zbog kojeg se visok krvni
pritisak naziva “tihim ubicom” je taj da on često ne izaziva pojavu bilo kakvih
simptoma koji bi upozorili na neko oboljenje.
Simptomi koji mogu da
ukažu na hipertenziju su: glavobolja (najčešće
potiljačna), zujanje u ušima, vrtoglavica, krvarenje iz nosa, osećaj
pritiska u grudima, gušenje, brže zamaranje.
Najčešće ugrožene tačke u
organizmu su: srce, arterije, mozak, bubrezi i oči.
Međutim, postoje hipertenzivna
stanja koja mogu da dovedu do oštećenja najmanje jednog organskog sistema i ona
zahtevaju neodložno sniženje krvnog
pritiska da ne bi došlo do daljeg propadanja organa. Nastaju naglim,
kritičnim povećanjem vrednosti krvnog
pritiska iznad 180/110 mmHg (prema
nekim autorima donji preko 120 mmHg) koje je praćeno simptomima. Osoba sa
normalnim krvnim pritiskom može doživeti hipertenzivnu krizu i pri manjem skoku
pritiska u kratkom vremenskom periodu. Klinička slika zavisi od oštećenja koja
su se pojavila na nekim od organa, pa simptomi koji ukazuju na hitno stanje
su: glavobolja sve jačeg inteziteta,
nemir, mentalna zbunjenost, mučnina,
povraćanje, poremećaj vida, prolazno
trnjenje ili oduzetost ekstremiteta, konvulzije
(brzo i uzastopno grčenje i opuštanje telesnih mišića), oštećenje govora, bolovi u
grudima, izrazito jak, probadajući
bol u grudima ili leđima, pojava
krvi u urinu, smanjeno izlučivanje
urina i dr.
Ukoliko se javi neki od tih
simptoma ili više udruženih simptoma, a izmerili ste povišenu vrednost krvnog
pritiska, najbolje je odmah pozvati
Hitnu medicinsku pomoć da se ne bi gubilo vreme, kao i da ne oborite
naglo pritisak ako sami uzmete lekove, što takođe može imati posledice. Česta greška je korišćenje terapije lekovima "po potrebi", odnosno tek kada se izmeri ili oseti povišen krvni pritisak ili uzimanje lekova bez konsultacija sa lekarom (u praksi je često uzimanje lekova od komšija, članova porodice i dr.).
Ukoliko se lečite od povišenog
krvnog pritiska i izmerili ste povećanu vrednost, ali nemate simptome, možete
vanredno uzeti terapiju koju inače koristite. Ukoliko je blizu vreme kada obično uzimate terapiju, možete sačekati do
tada i uzeti redovnu terapiju. Ako posle 1h nije došlo do snižavanja vrednosti
krvnog pritiska, najbolje je da pozovete Hitnu pomoć ili se sami odvezete u ambulantu
Hitne pomoći ili Urgentni centar.
Ukoliko ste već pozvali Hitnu pomoć, najbolje bi bilo da ne uzimate nikakvu
terapiju dok ne stigne lekar.
Hipertenzija je oboljenje koje se ranom detekcijom stavlja pod kontrolu i
to na jednostavan način – blagim promenama u načinu života, fizičkom aktivnošću
i ishranom. Ukoliko se bolest zapusti i koriste se lekovi, najvažnija je redovna
kontrola i praćenje rezultata terapije zajedno sa svojim lekarom. Nekada je
potrebno i da se promeni više različitih lekova i doza da biste dobili za vas
odgovarajuću terapiju, ali je i u tom slučaju najvažnija vaša upornost,
disciplina i posvećenost rešavanju problema hipertenzije.